la bottega del calciofilo

Parole di calcio di Emanuele Giulianelli (@EmaGiulianelli)

Ivan Tomic: Autogram u novcaniku

Questa è la traduzione in Serbo del mio articolo apparso su Fútbologia “L’autografo nel portafogli” con l’intervista a Ivan Tomic. Grazie all’amico Lazar Perovic per l’ottimo lavoro.

tomic

I ako sam ljubitelj fudbala u svim njegovim oblicima i izrazima, imam omiljeni tim. Zaista, imam pravu strast.

Moja strast se zove Roma.

Godinama sam imao autogram od jednog igraca u novcaniku. Dugo godina. Mozda jos uvek postoji, i ako je pretrpeo najmanje tri promene novcanika.
Logicno, autogram je od igraca Rome.
Totti?
Ne, previse lako , mada ga volim.
De Rossi?
Ne, igrac u pitanju vise ne igra za Romu.
Samuel?
Ne , onaj o kom ja govorim prestao je da igra .
Montella?
Ne, nije Italijan .
Batistuta ?
Ne! Iako je igrao u Romi u tim godinama .
Ali on nije osvojio Scudetto. U stvari, on je proveo godinu dana na pozajmici u njegovo vreme sa Romom, bas u sezoni trece titule.
Ok, kazacu ti. Nikad nebi pogodio. To je Ivan Tomic.
Ko? Tomic ? Onaj sto je promasio prazan gol sa Milanom? Onaj sporiji od Helguere? Ono sto je dosao u Romu zato sto je Lazio kupio Stankovica?
Da, on.

To je bila 1998 godina, poslednja godina gimnazije. Predsednik Rome je bio Franko Sensi. U februaru, dok je jos trajao prelazni rok, u Romi su potvrdili Zemana i trazili igrace za njegovu 4-3-3 formaciju. Posebno je bio potreban kvalitetan vezista, koji zna da ozivi akciju, da gradi igru i da da poneki gol.
Cilj je bio Dejan Stankovic, igrac beogradske Crvene Zvezde. Pola Evrope ga je pratilo ali Roma je izgledala favorizovani tim za kupovinu. Zeman, kako su pisale novine La Repubblica, sanjao je o veznom redu Di Francesco, Di Biagio, Stankovic.
Onda ga je kupio Lazio za 24 miliarde Lira. Kranjotijev Lazio, gadno bogat. Udarac je bio jak.
U aprilu, Roma kupila je jednog veznog igraca, i on je bio iz Srbije, kapiten Partizana iz Beograda. Ivan Tomic. Placen 18 milijardi Lira uz ugovor od 5 godina .
Grad je bio podeljen izmedju skeptika i entuzijasta. Bilo je i onih koji su verovali da je Tomic samo reakcija na prelazak Stankovica u Lazio.Bilo je i onih sto su jedva cekali da vide predstavu u crvenozutom dresu igraca koji je vec u 21. godini postao kapiten Partizana.
Tada je poceo sampionat. Ja sam poceo fakultet i Tomic nije igrao skoro nikad. Vezni red Rome bio je: Tommasi-Di Biagio-Di Francesco, za srbina bilo je mesta samo na klupi. Ne znam zasto, ali mi je poverenje u Tomica bilo veliko: Ja sam bio medju entuzijastima u trenutku kupovine, uvek sam ga stavljao u formacijama koje sam zapisivao na kvadratne papire dok sam pratio ( pratio? ) nastavu na fakultetu. Tomic je ubrzo postao moj heroj.

Bilo je jutro bez univerzitetskih obaveza, tako sam otisao u Trigoriu, sportski centar gde Roma trenira, sa svojim drugom Giovannijem da trazimo neke autograme od nasih ljubimaca . Pamtim kao sada: izlazi veliki SUV, ili tako nesto: vozi Eusebio Di Francesco. On se odmah zaustavlja i spusta prozor, stvara se guzva oko njegovog prozora, masa ljudi trazi autogram. Na mestu suvozaca, pored Eusebia, sedi plavusan sa obrijanom kosom i plavim ocima, tuzan izraz na licu: bio je to Ivan Tomic.
Ja, jedini od svih , bio sam tu za njega. Otisao sam da kucam na njegov prozor. Otvara ga zapanjen i na njegovom licu stvara se osmeh kada sam ga pitao za autogram. Onaj iz novcanika.
Tomic je igrao za Romu 1998-99 sa Zemanom, imao je 9 nastupa. Sledece godine, sa Kapelom na klupi, odigrao je samo jednu utakmicu.
Godine kad je Roma osvojila scudetto, Ivan je pozajmljen spanskom Alavesu. Tamo je imao mnogo zadovoljstva, cak i jedno finale kupa UEFA koje su izgubili na produzetcima. Dao je i gol koji je eliminisao Inter.
Vratio se i igrao jos dve godine sa Romom, ukupno tri utakmice u Seriji A i jos nekoliko u Ligi Sampiona.
Tomic je pamcen kao promasaj za dosta navijaca i novinara. Oduvek sam mu se divio, uvek sam voleo njegov nacin igre na terenu, divio se njegovom kvalitetu, i toj viziji igre i tome sto se nikada nije bunio kad je bi na klupi ili na tribini.
On je napustio Rim u sezoni 2002/03. Vratio se u Alaves, igrao je za Rajo Vallecano, a zatim jos tri godine u Beogradu, u Partizanu. U trideset i jednu godinu je prestao da igra. Osvojio je 3 prvenstva u bivsoj Jugoslaviji, jedno Srbije i Crne Gore i dva kupa Jugoslavije, i igrao je finale kupa UEFA. Nije lose za igraca niskog nivoa, kako su ga zvali.
Onda je posle kraja fudbalske karijere zapoceo karijeru kao sportski direktor Partizana.
Nakon godina sam imao priliku da razgovaram sa njim i pitati ga koje ustvari Tomic. Covece, trebao sam da napisem knjigu o ovom momentu kad sam cuo preko telefona igraca kojeg sam uvek cenio.

Riiiiiiing (telefon ima isti zvuk i u Beogradu)
E ( Emanuele): Zdravo Ivane, ovde Emanuele Giulianelli.
I ( Ivan) : Ah, zdravo, kako si?
( Ivan je veznao zasto sam ga zvao. Stavio nas je u kontakt srpski agent Milos Andjelkovic. Bicu mu vecno zahvalan! )
E: Kako ste poceli svoju karijeru?
I: Poceo sam da igram sa osam godina za Radnicki sve do 17 i po godina, a onda sam dosao u prvi tim Partizana . Moj glavni cilj je bio da postanem kapiten Partizana, da igram za representaciju i da pobedim u derbiju protiv Crvene Zvezde. Kao mladic sam vec sve uspeo da uradim.
E: Hajde da pricamo o Romi. Kako sti stigao do crvenozutih? Koje druge ekipe su te pratile?
I: Imao sam ponudu od Sevilje, od Olimpik Marseja i drugih velikih timovima. Onda smo prihvatili Romu.
Rim nije lako mesto, nisam bio spreman za ono sto me je cekalo . Oseccam se pomalo krivim sa klubom i navijacima: toliko sam bio placen a mnogo malo sam dao.
U dvadesetdve godine retko ko je spreman za takvo iskustvo i srpski fudbal nije bio na nivou. U to vreme nisam bio spreman za italijanski fudbal .
Ali iskustvo u Romi je bilo lepo i cesto se vracam u Rim.
E: Recite mi odnos sa Zemanom i sa Kapelom.
I: Sa Zemanom bio je lep odnos. Kasnije, kada je dosao u Crvenu Zvezdu zvao je mene, sportski direktor Partizana, za savet. Sa njim sam igrao ispred odbrane kao zadnji vezni.
Najbolji mec sto sam igrao u toj Romi je bez sumnje derbi sa Laziom u kad smo se vratili od 1-3 do 3-3. Ali, lose secanje je mec sa Milanom, kad sam pogodio stativu, bio je skoro gol.
Sa Kapelom je bilo uspona i padova. Imali smo malo razgovora, ali smo se rastali kao prijatelji. On me je zeleo opet u Rimu posle pozajmice, cak i ako je Alaves predlozio cetvorogodisnji ugovor.
E: Iskustvo u Alavesu i zadovoljstva tog perioda .
I: U Alavesu bilo pozitivno i zanimljivo iskustvo, znao sam sta su hteli od mene. Narocito se secam meceva u Kupu UEFA protiv Inter i Kajzerslauterna. Tu smo igrali 4-2-3-1, a ja sam bio jedan od vezista ispred odbrane, u napadu bio je Javi Moreno,bivsi spic Milana. Za Bozicc smo bili drugi u Ligi , zatim Kupu UEFA nam je oduzelo mnogo energije.
Najzanimljiviji mec je finale Kupa UEFA protiv Liverpula. Nakon 15′ rezultat je bio 2:0 za Liverpul, vec u 25′ minutu nas trener stavlja napadaca i stizemo do 3:1. Zatim ubacuje drugog napadaca i u 75′ rezultat je bio 3-3 .
Javi Moreno izlazi napolje i primili smo gol za 4-3. Uspeli smo da izjednacimo na 4-4 i otisli smo na produzetke. Liverpul daje gol u 120′ minutu, bio je to autogol Delfia Gelia. Igrali smo sa dva igraca manje.
E: Kojih drugova se secas iz Rome ?
I: Di Francesco, Candela i Montella. Ja i Totti smo igrali karte i bilijar.
E: Sta je sa reprezentacijom ?
I: Ja sam igrao u nacionalnom timu dok sam bio u Partizanu i u Alavesu. Kada sam igrao sa Romu nisu me zvali, i to sa pravom!
Secam se dobro utakmice protiv Rusije zavrsena 1-1 sa golom Mijatovica.
E: Kako si se odlucio da prestanes da igras tako mlad, u trideset i jednu godinu?
I: Prosle godine u Partizan stigli smo do nokaut faze u Kupu UEFA i osvojili smo titulu bez izgubljene utakmice! Ali, vreme je proslo, video sam mnogo mladih ljudi oko mene i sa 31 godinu nisam hteo vise da igram umesto njih. Izgubio sam zelju jer sam vecc napravio karijeru u Evropi. Iskreno, ja nisam hteo da pocnem ispocetka. Samo sam zeleo da igram derbi sa Crvenom Zvezdom, ali to nije bilo moguce.
Dakle, Ivan je napustio fudbal.
Nedavno sam bio veoma impresioniran kada sam procitao intervju od De Rosija u kojem je naveo da je njegova sreca sto je igrao u istoj godini sa tri izuzetnih ljudi: Gvardiola, Tommasi i Tomic . Da, i Tomic.
Trebao sam da zavrsim razgovor sa Ivanom ali nisam mogao da mu ne kazem nesto…
E: Ivane, hteo sam da ti kazem da tvoj autogram je uvek sa mnom u novcaniku!
I: Znaci izabrao si pogresnog igraca.

Nasmejao se.
Cenim te jos vise .
Hvala.

Emanuele Giulianelli

@EmaGiulianelli

Annunci

Navigazione ad articolo singolo

2 pensieri su “Ivan Tomic: Autogram u novcaniku

  1. Nice interwiew…..congratulation

Rispondi

Inserisci i tuoi dati qui sotto o clicca su un'icona per effettuare l'accesso:

Logo WordPress.com

Stai commentando usando il tuo account WordPress.com. Chiudi sessione / Modifica )

Foto Twitter

Stai commentando usando il tuo account Twitter. Chiudi sessione / Modifica )

Foto di Facebook

Stai commentando usando il tuo account Facebook. Chiudi sessione / Modifica )

Google+ photo

Stai commentando usando il tuo account Google+. Chiudi sessione / Modifica )

Connessione a %s...

%d blogger hanno fatto clic su Mi Piace per questo: